Ni Kafka ovo ne bi smislio

Zaista, život je mnogo bizarniji od bilo koje priče. U prilogu je komentar sa bloga B92 posvećenog krađi i lopovluku ko zna koga (nije jasno da li je u pitanju carina, UPS, Amazon.com, Ministarstvo trgovine, ili ko sve ne...). Komentar nije o tome, već je na temu - kako podići tortu sa carine. Iliti - ako se narod ponaša ko stoka, tako će i da ga tretiraju.

Čoveku prosto pripadne muka kada treba da se petlja sa našom birokratijom, koja je savršeni štit za sve nepodobštine. Mogu samo da navedem lični primer.

Sticajem okolnosti deo porodice mi već godinama živi u inostranstvu. Svakog božića nam salju božićni kolač. Kolač šalju poštom (već evo sada 10-ta godina) i stiže u originalnoj limenoj kutiji, upakovan.

Naviknut već godinama na peripetije, koje su povremeno išle do toga da sam ga u par navrata morao probati pred carinicima kako bi dokazao da nije droga/otrov ili šta vec, naoružan strpljenjem sam otišao u poštu.

Moje prvo iznenađenje je bilo kada su mi ispostavili cenu carine od 3200 din za kolač čija je vrednost $16 (1000 din), sa pdv-om. Sa ležarinom troškovi su izašli na 5800 din. Na moje insistiranje i negodovanje da je vrednost ispod $20 te ne bi se trebala platiti carina, kao i na to da je paket podignut istog dana kada je i prispelo obaveštenje o prispeću i stoga je plaćanje ležarine iluzorno, dobio sam uputstva da ispunim formular, uplatim taksu od 600 din, i sačekam da se moj slučaj obradi.

Pošto je kolač dugotrajan, a 600 din je daleko manje od 5800, uradih kao što mi je rečeno. Popunio sam nekakav papir, predao i rečeno mi je da dođem za 3 dana. Posle tri dana i 2h šetanja od šaltera do šaltera saopšteno mi je da su mi donekle izašli u susret. Vrednost paketa jeste ispod 20$ te nema carine ali pošto je sada već ležao 3-4 dana moram da platim ležarinu i poštarinu u iznosu od 5200 din!?!?

Već dobrano iznerviran i rezigniran klimnuh glavom i rekoh da mi daju paket i uplatnice, potpišem revers i uruče mi paket. Međutim, paket je bio van svog pakovanja i otvoren. Podignem poklopac i ustanovim da je neko 3-4 dana kušao kolač i da u kutiji stoji polovina istog.

Tu otkinem s mozgom. Da ne ulazim u detalje odgovoreno mi je da su morali da uzmu uzorak za analizu pošto po nekakvim propisima to je tako i ... Iscepam uplatnice, pošto se dobrano istresem po njima jer mi je to jedino preostalo, saopštim im da mogu da pojedu ostatak i odem kući.

Posle 7 dana dobijam obaveštenje da odem u istu poštu (u međuvremenu sam se naravno žalio) gde me na zaprepašćenje sačeka obaveštenje da moram da platim 8345 din za paket koji nisam podigao a potpisao sam revers za isti (što je tačno), te se ti troškovi moraju nadoknaditi.

Da ne dužim, poručio sam pošti da me tuži i da se vidimo na sudu.