Evrovizija

Kad sam bio mali nisam mnogo plakao. Ali sam se pošteno izridao 1983. kad je Daniel bio tek četrvti na Evroviziji sa odličnom euro-pop pesmom Džuli.

Elem, ta parada pijanstva i kiča nam opet stiže, ali je ovaj put meni posebno zanimljiva. Što iz razloga što nastupamo kao suvereno-demokratska Srbija, ali više stoga što ćemo imati dva predstavnika.

Koji je to drugi kandidat, pitate se možda vi? Ne, nije reč ni o jednoj od bivših SFRJ republika već o izvesnoj Magdi Rúzsa, predstavniku Mađarske.


Rodom je iz Malog Iđoša u Vojvodini. Kako nije imala sredstava da se upiše na medicinski fakultet, trbuhom za kruhom 2006. se prijavila za Pop idol takmičenje - ali u Budimpešti. Ubrzo je postala pravi hit kod komšija.

Moj glas definitivno ide njoj. I to ne zato što joj je pesma u bluz fazonu, dakle ne podilazi evrovizijskom šundu (za razliku od srpskog entry-a). Već više zbog toga što je ovo mikrokozma onoga što se u Srbiji dešava od pamtiveka. Talentovani odlaze, a ono što ostaje (čak iako je talentovano) neminovno mora da se prilagođava lokalnim standardima.

Nismo svi u prilici da znamo za naše uspešne naučnike, poslovne ljude, pisce, i ostale u pečalbi - ali vala možemo da upalimo TV u subotu i vidimo sliku i priliku naše propasti.

Politička "Dinastija"

Već tri meseca naši dragi političari ne mogu da sastave vladu. I? Koliko je ta naša politička "elita" uopšte bitna?

Pala mi je na pamet jedna velika istina, koja je toliko očigledna da mi nije jasno kako je do sada nisam spoznao. Sve čemu smo svakodnevno izloženi je jedna velika sapunska opera u rangu "Boljeg života", "Dinastije", španskih serija, i slično. Zašto?

Srpska dnevna politika i sapunska opera ("Dinastija" na primer) imaju sledeće sličnosti:

1. Akteri, odnosno glumci

Veruje li neko da su se Linda Evans (Kristal) i Džoan Kolins (Aleksis) stvarno mrzele? Veruje li neko da se Tadić i Koštunica mrze? Pa jedni drugima su najpotrebniji, oni tako leba zarađuju! A to što mi gledamo je samo jedan neubedljiv "show". U slučaju političara to je nešto što bi moglo da se nazove "reality show", samo kad bi glumci bili ubedljiviji.

2. Navijači iliti gledaoci

Sapunice nam serviraju likove sa kojima se poistovećujemo. U tome je sva žar, jer da nije tako uloga u seriji (ili, nedajbože cela serija) se gasi, odnosno novi političari dolaze na scenu. Felon je nestala, poginula valjda, ili smo tako svi mislili dok nije vaskrsla. Da li je Drašković mrtav? Hoće li se vratiti na scenu, taj "kralj trgova"? Videćemo na sledećim izborima. Koga ćete izbaciti iz kuće "Velikog brata"?

3. Večne teme

Ljubomora. Novac. Moć. Ljubav i mržnja. Ne, nije u pitanju večni trougao Blejk, Kristal, Aleksis. Ljubomoran li je Tadić na Đelića? Mrzi li Čeda Tomu? Ko će biti "alpha male", odnosno premijer? Ko je ukro pare?

Kosovo. E te večne teme već nema u "Dinastiji". Nju su ipak patentirali srpski političari. Počev od carice Milice, pa do mlađanog Vučića. Za 600 godina ko će braniti Kosovo? Ili će ta tema ipak zastareti?

4. Režija i scenario

Svakom mislećem Srbinu je jasno da je sve što nam se izdešavalo potpuno nepovezano sa nama samima. Sve se desilo u režiji Vatikana, Amerikanaca i ostalih koji čim se ujutru dignu iz kreveta samo razmišljaju o tome kako Srbima da napakoste. Mračne su sile u igri, ali mi smo već izabrali carstvo nebesko, kao mnogo puta do sada.

Karikiram naravno. Ipak je politički život u Srbiji mnogo sličniji "Dinastiji". I tamo se scenario menja uzimajući u obzir "rejtinge" ili želju glumca da ode iz serije. Jadna Kristal je tako završila u švajcarskoj klinici. U komi. Hoće li se oporaviti? I za koga će Srbi glasati? Videćemo već, pa ćemo shodno tome da dorađujemo scenario. Nije problem.

5. Efekat na narod

Poguban u svakom smislu, naravno. Serviraju nam se priče, prođe nam život a mi prikovani za TV, čitamo novine, mrzimo Aleksis i Albance. A ni sa Aleksis ni sa Albancima dodira nemamo. Ali naravno bolje o tome da razmišljamo nego da li nas i koliko lopovi džepare i lažovi lažu.

To bi stvarno bilo nesnosno!